Astor

Plemenitaš bez palače, ljubav bez uzvraćene ljubavi, anđelek bez krila, Domaći bez doma, sve sam to ja, mali Astor. Pusto polje i lanac bili su moj dom godinama, nepotreban lovački pas koji je stotine usamljenih dana proveo osluškujući vjetar i čekajući. Jesam li konačno dočekao? Mojoj usamljenosti je kraj i to su mi obećali, obećali su mi i poseban dom.

Dom koji čekam u Noinoj arci uživajući u šetnjama, njuškanju, promatranju i upoznavanju drugih njuškica, prepušten ljubavi i maženju volontera. Kako sam ja samo toga željan!!!

Kažu da im svaki pogled na moju njuškicu topi srce i da takvog dobrog i strpljivog peseka svatko može samo poželjeti. Naučili su me i hodati na lajnici, naučili su me i da su keksići jako fini, a kućni red ću sigurno brzo savladati kada se nađem u svom prvom pravom domu.

Šest prvih godina moga života je potraćeno, zato ih želim nadoknaditi uz posebne ljude, u posebnom domu iako sam skroman i nezahtjevan, vrijeme je za ŽIVOT.